A ipak pri nas takvih još ima...

Historičar Viktor Novak u svojoj monografiji Magnum crimen opisuje, između ostalog, monstruoznu sablast talijanskog fašizma u Julijskoj krajini, Istri i otocima. Posljediaca tog mahnitanja bila je, osim strahovitog progona slavenskih naroda i njegovog klera, zabrana glagoljanja. Vatikan je u te krajeve postavljao talijanske biskupe koji su iznad svega mrzili slavenske narode. Neki svećenici glagoljaši završili su čak u logorima na jugu Italije. Iz tog perioda prenosimo pjesmu na kajkavskom nariječju Milana Doborovoljca Žmigavca, zbog kojeg je pjesnik osuđen na novčanu kaznu a za što se osobito založio tadašnji papinski nuncij Peligrenetti koji je boravio u Beogradu. Kontekst: Papa Pio XI nije se zauzeo za četvoricu jugoslavenskih sunarodnika u Istri.

Milan Dobrovoljac Žmigavac
NAD GROBOM NAŠIH ŽRTAVA

Kakvi to čuju v nočni se kmici
Vu Istri našoj puščani hici?
Kakav mrtvački krik se to ori
V temni noči spram Učkoj Gori?!
To naše sine ... strela?
Zgraža se nad tim Evropa cela
Samo ni vezda „Namesnik Kristov“
Zmogel ni reči protiv fašistov!
Ne protestira Otec sad Sveti,
O zapovedi ne misli peti,
A mi smo bili v cajti ... stari
Papama rimskim samo barbari!
Znamo kak nazval jezik naš divan
Papa jen rimski nazvani Ivan
-------------------------------------
-------------------------------------
A ipak pri nas takvih još ima
Kojim sva nada Papa je iz Rima.